Badnji dan je u našem narodu odnosno kod ljudi koji su generalno hrišćanske veroispovesti, bilo da su pravoslavne ili katoličke vere, dan kada se po verskim običajima moraju svi pridržavati baš strogog posta, te se on proslavlja jedan dan pre Božića, kao najradosnijeg praznika svih hrišćana.
Sam Badnji dan je pretpostavlja se dobio ime po „badnjaku“, koji je drvo hrasta ili cera i koji se uz buku i veselje seče u rano Badnje jutro i uveče se unosi u kuću, te se obavljaju razni običaji, a koji su za Badnje veče i vezani.
U crkvenom kalendaru, Badnji dan se smatra jednim od najvažnijih praznika koji uvek jeste pak obeležen na isti datum, te je takozvani „fiksni praznik“, i kod katolika se slavi 24. decembra, a kod hrišćana 6. januara (a dan koji mu prethodi 5. januara, se naziva Tucindan, i tada se sprema Božićna pečenica).
U ranije vreme se badnjak palio uveče u ognjištu uz večeru, ali je danas običaj da se ovakav ritual obavlja ispred hramova i crkava, pa se kod hrišćana ide na liturgiju i tako se čeka Božić uz stalno i celonoćno bdenje, a kod katolika se u crkve ide rano ujutru, pre Božićnog svečanog ručka.
Neki od najznačajnijih i najpoznatijih folklornih običaja za Badnji dan u hrišćanstvu
Mada je većina ljudi u današnje vreme, koje je savremeno i koje ima neke svoje karakteristike koje su prihvaćene kao takve, i izgubila one neke stare običaje koje su imali nši preci, Badnji dan i Božić se poštuju i praznuju koliko je to moguće u prilagođenoj formi, uz čuvanje tradicije.
Novitet kada su savremena obeležavanja praznika u pitanju, svakako su i poruke za Badnji dan i poruke za Badnje veče, koje su različite i nekada u stihu ili u prozi, nekada po malo šaljive i čak nekada preterane, ali se od ranije smatralo da „se valja“ poželeti nekome „čestiti Badnji dan“ jer se verovalo da su tako mnoga prijateljstva i veze među ljudima „sigurne“, u smislu starih naših izreka da su prijatelji i kao „Božić i Badnji dan“, nerazdvojni i oni pravi, te i iskreni jedno prema drugome.
Naime, ranije su se u Badnje jutro, okupljali domaćini kuća i išli uz pucanje pušaka i prangija, u „seču Badnjaka“, te su od mladog drveta hrasta ili cera, odsecali po jednu granu, ali opet uz neke važne „detalje“.
Dakle, pre nego se pristupi seči badnjaka, drvetu se „nazove dobro jutro“, te se ono tada i zamoli da u dom za koji je namenjeno, te godine donese dobro zdravlje, sreću i svo blagostanje, a vrlo su poznate i pesme badnjaku, koje ga opevavaju kao „badnjače, rođače“.
Naravno da u nekim daljim postupcima postoje razlike shodno nekom određenom kraju zamlje, i već u raznim hrišćanskim delovima sveta, te se tako negde obavezno nose rukavice da se drvo ne dodirne rukama, te je takođe važno da se badnje drvo odseče iz samo jednog poteza i da se seče na istočnoj strani, gde sunce izlazi.
Pored toga običaja, da „drvo ne treba mučiti“, te ga treba odseći iz jednog poteza sekirom (negde je opet običaj da se udara sekirom tri puta, ali nikada više od toga, te da ako se drvo ne uspe tako odseći, mora se odlomiti rukom, a negde se ispeku i posebni kolači ili pogače kojima se praktično daruje drvo, i ono se posipa pre sečenja žitom i pšenicom, te se i prvi iver koji se dobije prilikom seče uzima kao posebno važan i stavlja se u česnicu koja se sprema kao „obredni kolač“ za Božić i koja se lomi, a badnja iverka jeste čak i značajnija „od parice“ koja se izvuče.
Običaj je bio da se nikada upravo taj „prvi iver od badnjeg drveta“ od milošte nazvan „badnjačić“ u narodu, nikada ne sme prilikom sečenja ispustiti na zemlju, te su domaćini pomagali uvek jedan drugome i dok je jedan sekao badnjak, drugi je pazio da uzme u ruke iver i da ga preda domaćinu, a kada prođu praznici, bio je običaj da se ovaj komad drveta stavlja u košnice ili u posude koje su i služile za sakupljanje kajmaka, da bi sloj kajmaka bio „debeo kao iverka“ i da bi pčele dale što i više meda u toj godini.
U nekim se krajevima „badnja iverka“, kako je i navedeno stavljala u kolač koji se zove česnica, i koja se mesila za Božić i lomila se na delove među ukućanima, te je onaj koji je baš nju izvukao, i smatran osobom koju će u toku godine da prati dobro zdravlje, sreća i uspeh u svakom polju.
Kada se domaćini vrate iz seče badnjaka, grana se prislanja uz kuću i ne unosi se sve do Badnje večere, a i za takav čin su vezani neki ritualni običaji, te je pravilo da se kada padne veče, postavlja trpeza uz samo ognjište i da se unosi slama i na njoj se postavlja posna trpeza, te se jede sedeći na podu, dok se stolice iznose napolje.
Pre početka Badnje večere, domaćin treba da unese badnjak, ali najpre pokuca na vrata svoje kuće i ukućani treba da pitaju „Ko je?“, a on da odgovara sa – „Badnjak vam dolazi u kuću!“, te tada domaćica otvara vrata uz „dobrodošlicu badnjaku“, rečima – „Dobro došao, badnjače“, pa i tada ga celiva za srećan ulazak u njihov dom.
Domaćin kuće ulazi preko praga uvek desnom nogom, te sve svoje ukuđane pozdravlja sa „Dobro veče, srećno vam Badnje veče“, i pristupa se ritualnom sečenju badnjaka na manje delove, koji se celivaju od strane svih ukućana, i koji se onda posipaju žitom i pšenicom, mažu se medom i tada se stavljaju u opgnjište da izgore u potpunosti (što se naziva i „bdenje nad badnjakom“), a u isto vreme se sam momenat kada je drvo izgorelo naziva i „prispeće badnjaka“.
Grančicama badnjaka se pre svega od strane mlađih ukućana, varta „džara“ i teži se da se stvori tu što više varnica, pa se govore neke „nabrajalice“ kakve su – „što više varnica, to u kući i više parica, što više varnica toliko u toru ovčica i jaganjaca, toliko kokica, prasića“ i tako dalje.
Poznata je i narodna izreka – „Nije svaki dan, Badnji dan“, te se smatra da je on posebno lep i srećan, jer zapravo i najavljuje Božić, te da svako ko se sa nekim posvađao tokom prethodne godine treba da se baš na Badnji dan i pomiri, dugove treba vratiti, sve ružne misli zaboraviti, i jednostavno u miru i harmoniji sa svojom porodicom (ili danas u savremeno doba u crkvama) i „bdeti“ i čekati dolazak Božića, uz poštovanje običaja da se na ovaj dan nikuda u goste ne ide, jer se veruje da će onaj ko to uradi cele godine da luta i da nema mira i svoga konaka, i da će tako ili sreća iz kuće da „pođe za njim“, te i da se ne vrati u dom sve do naredne godine.
Deo narodnog folklora ili potreba savremenog doba – čestitke i poruke za Badnji dan/veče
Kako je ranije i napomenuto, i za Badnji dan se šalju određene poruke kod hrišćana, i one su pak i postojale i ranije u nekim drugačijim formama, samo što su danas osavremenjene i postoje nove i raznovrsne pravoslavne čestitke, kao i katoličke čestitke za Badnji dan, koje se neznatno zaista i razlikuju, jer je suština praznika ista i jer su u pitanju dve „struje iste veroispovesti“ (jedni slave po starom gregorijanskom, a drugi po novom julijanskom kalendaru).
U nastavku teksta će biti navedene one najčešće i najlepše čestitke i poruka za ovaj praznik, koje se obično upućuju putem sms-a ili telefonom, nekada pismima i čestitkama, jer se kako je rečeno na ovaj dan iz doma nikuda ne ide.
Najlepše klasične ili stihovne poruke i čestitke za Badnji dan upućene putem sms poruka
Želim vam da vam ovo, sveto i blagorodno Hristovo drvo,
Donese u dom zdravlje i sreću prvo, i svako blagostanje,
Nek se uvek čuje pesme poj, hvala tebi Bože na svemu što si mi dao,
Ja ti želim sve najbolje, zato sam ti badnji dan čestitao.
Srećan Badnji dan, nek je divan i posebno radostan.
Srećan Badnji dan i presveto ovo Badnje veče,
Reka sreće da vam u domu teče, da vas Gospod od nevolja spase,
Mir i sreća podrazumeva se, neka se svako raduje i neka Hrista slavi.
Srećno vam bilo, sve najbolje u narednoj godini, od smeha vam se u domu sve orilo.
Domaćine, Božji sine, badnjakom si se danas okitio,
Neka si srećan i zahvalan na svemu, kakav si pošten i oduvek bio,
Mir i sreća da te svuda prate, na sva dobra još veća da se vrate,
Neka imaš u životu svega dosta, budi uvek svuda dobro doš’o,
U svoju kuću rado primi i zvana i nezvana gosta, to neka ti od slavnih predaka,
Čestita i lepa navika osta, srećan Badnji dan, da si uvek nasmejan i u svemu uspešan.
Mir i sloga nek te prate, mili druže mili „brate“, svi putevi da ti se pozlate,
Ne moj da gubiš ni veru niti nadu, raduj se i sreći ali i životnom padu,
Jer Gospod za sve ima razloge svoje, i život nosi iznenađenja i čuda,
U srcu veruj i Njemu se moli, on će da tebe i tvoje bližnje čuva, iskušenja izbegni i „ne pođi tuda“.
Nek je srećan ovaj Badnji dan, svima divan i radostan.
Da ti je život uvek srećan i radostan, da ti je najlepši ovaj Badnji dan,
Znaj kada anđeli na nebu upale „zvezdane sveće“, to ti ja lično želim,
Toliko i zdravlja i sreće, i da sve bude po Božijoj volji, da težiš postati i vredniji i bolji,
Daj onom ko nema kada ti imaš viška, ne reci nikome ružno jer ti može biti žao,
Čuvaj svoje bližnje jer ti je Bog sreću dao, da imaš divna nasmejana lica, najvažnija je porodica.
Srećan badnji dan, sav Božijom milošću nek je obasjan.
Da su uvek sa vama mir, sreća, ljubav i dobro zdravlje, verujte u Boga i u pravoslavlje,
Neka vam uz najlepše molitve i Božiju pomoć bude srećan i čestiti ovaj Badnji dan.
U srcu se uvek moli, poštuj veru svoju i spominji jednoga Boga,
On će znati uvek da dobrim vrati, da sačuva od greha i tebe i bližnjega tvoga.
Da je danas i srećan i radostan, ovaj divni i posebni Badnji dan, da vam život bude ko najlepši san!
Kada na ovo badnje veče, pogled podigneš prema nebu, poželi neke skromne želje,
Mir i zdravlje, ljubav i sreću, i sve najbolje za porodicu i prijatelje,
Budi uvek skroman i ne traži mnogo, Bog će da ti pruži sve što bude mog’o.
Srećan badnji dan i ovo badnje veče, i neka ti nebo koje je iznad nas, donese sreću, mir i spas.
Kako je lepa i tiha, ova Badnja noć, kao da zna i svaka zvezda da najlepši Božić sutra će doć’
I sam se Bog sa anđelima sreće nadvio iznad nas, da nam podari svu sreću i radost, ljubav, mir i spas,
Mi treba da znamo da kažemo hvala, da budemo skromni i ne tražimo nemoguće,
Da se veselimo da imamo koliko je dato, da su ukućani svi srećni i zdravi kod kuće.
Suština je biti zahvalan za male stvari, koje su velike kada ih sam Gospod Bog podari.
Srećan Badnji dan i ovo najlepše Badnje veče, koje čekamo pod okriljem istog neba.
Svi smo mi samo ljudi, jedan je Bog koji nas pazi i čuva,
I kada padaju kiše i kada vetar duva, Njemu se pomoli za grehe oprost traži,
On će znati da ti sreću vrati, svaku tvoju tugu da ublaži, šta te muči tiho njemu kaži.
Srećan i čestiti neka je tebi i tvojoj porodici ovaj Badnji dan.
Dok u daljini crkvena zvona, pozivaju na Badnje jutro, sve koji imamo vere u Hrista,
Ja na sav glas, pomislim najlepše želje za sebe, svoje bližnje i za sve vas svoje prijatelje,
Da vam se svaki „otvori put“, da niko ni na koga ne bude ljut, da vas zaobiđe nevolja i tuga,
Da sreća i hrabrost budu „u korak sa vama“, eto nama Badnjeg dana, nek je divan i radostan,
Kakav je i bio uvek godinama, srećan praznik i neka se bdije, jer rođenje Hrista mala stvar nije.
Želim da vam na današnji dan, Hristova ruka bude ispružena da poželite najlepše želje,
Ali da vam se ostvare samo one iskrene i skromne, i da znate da su ljubav i sreća dva blaga najveća,
Neka vam Gospod podari koliko misli da ste zaslužili, i ostalo što želite da ostvarite radom i trudom,
Da budete časni i pošteni, i da pazite i da volite svoje bližnje.
Srećan Badnji dan, sve najbolje želje i najlepše moje misli su uz vas.
Neka danas svako slavi, uz krst i sveće svetoga Hrista, da imate puno sreće i zdravlja, prijatelja i svake radosti, štop je u duhu pravoslavlja,
Neka se baš na današnji dan, ostvari svaka vaša želja, da ste u miru i blagostanju, da se svako raduje i da slavi,
Sve što „ne ide“ neka se popravi, sve što je tuga neka se briše, ni jednu brigu da nemate više.
Bog će pomoći, Božić će doći, neka je vama miran san, slavite uz pesmu i radujte se skupa,
Neka je najlepši vama Badnji dan, sav radošću obasjan.
Danas, kada tamjan zamiriše, ja vam želim ljubavi i zdravlja ponajviše,
Kada večeras upale se sveće, iz mojih su misli za vas potekle najlepše i najveće želje sreće,
Neka se uvek u vašem domu peva najlepša pesma, neka Gospod podari vama mir i spas,
Molite se za duše svoje i za najdivnije Badnje veče za sve nas. Srećan Badnji dan.
Neka Bog čuva od svaog zla i greha, vaš dom i vašu porodicu,
Da ovaj badnji dan i Badnje veče, provedete svi na okupu,
U miru i slozi da pominjete Hrista i budete zahvalni za sve što vam je dao.
Srećan praznik, i radujte se pravim vrednostima, uvek kao i na današnji svečani dan.
Srećan Badnji dan.
Ovaj je praznik, Badnji dan, uvek posebnom srećom obasjan,
Neka i tebi osmeh lice krasi, srećan i zdrav prijatelju da si,
Da imaš svega što poželiš dosta, sa praga ne vrati ni jednoga gosta,
Neka je i naše prijateljstvo večno, pa i da uskoro vidimo se zdravo i srećno.
Srećan Badnji dan, Božjom svetlošću, mirom i radošću obasjan.
Neka te Gospod dragi sačuva, od svake nevolje i od svakoga greha,
Neka ti oprosti kada pogrešiš, jer je to slabost svakog čoveka,
Ti mu se moli i iskreno ga voli, uzvrati mu čvrstom verom i poštenjem,
Neka ti je obraz častan i čestit, kao i ovaj današnji Badnji dan, srećno i berićetno vam bilo!
Od kada se razdanilo, posebna je svakom sreća, badnje drvo domaćin seče,
Sprema se posebna gozba i okupljanje, porodice za Badnje veče,
Neka i vama Hristovo sveto drvo, donese i mir i sve najbolje stvari,
Neka vam veze sa bližnjima, nikada niko ne uspe da pokvari.
Srećan Badnji dan i Badnje veče.
„Oj badnjače, badnjačiću, naš najdraži rođače i sinčiću, neka si nam ti dobro došao,
Jer kad si nam u kuću ušao da nam Hrista ti najaviš, da njegovo rođenje sa nama proslaviš,
Svi smo srećni oko tebe, raduje se svako dete, neka osmeh nikad ne izbledi i neka radost uvek vredi,
I godine kad prolete, da se isto ovako slavi, jer običaj je predivan i hrišćanski pravi.“
Srećan Badnji dan i Badnje veče, i sva ljubav i sreća neka je sve veća iz dana u dan.
