U našim krajevima postoje različiti običaji koji su vezani za proslavljanje Krsne slave, ali je u suštini svuda zadržana stara tradicija da se pre slavskog ručka održi prigodna zdravica za slavu, od strane domaćina, kojom se poželi dobrodošlica i prijatno provedeno vreme za slavskim stolom svim pozvanim gostima.
Slavski običaji podrazumevaju da se na slavu pozivaju najbliža rodbina i prijatelji, te da se na taj način kao u stara vremena “umilostivi” svetac koji je zaštitnik nečijeg doma, i da se time na neki način ostvari berićet, sreća, zdravlje i sloga u domu onih koji se pred ikonom mole za sebe i svoje bližnje.
Kada nekome želite da na prigodan način uputite čestitku, veoma je važno da se zapitate koja je danas slava, jer za razliku od toga što smete da “promašite” nečiji rođendan ili drugi datum, i pak napravite nenamernu grašku, veoma je važno da se zna koju slavu domaćin slavi, te da mu se ona na lep i kulturan način i čestita.
Iako postoje šaljive poruke za slavu, one se po pravilima u ovakvim prilikama izbegavaju, jer je slava svetinja i svakome ko je proslavlja predstavlja nešto važno i posebno, te se šala na račun Krsne slave, može lako shvatiti kao uvreda i morate biti pažljivi kako se domaćin ne bi uvredio.
Slava se sa druge strane u savremeno doba može čestitati putem SMS poruka, ili preko društvenih platformi, naravno i uz prigodne pesme ili muzičke čestitke, a najčešće slave u našim krajevima su Sveti Nikola i Sveti Đorđe.
Slavske zdravice
Pravilo je da se slavska zdravica održi pred sam početak svećanog ručka, i u nekim krajevima njoj prisustvuju samo najbliži članovi porodice, dok pak u drugim slavsko obraćanje domaćina u formi zdravice, označava trenutak kada se gostima poželi dobrodošlica i kada se zvanično može početi sa uživanjem u bogatoj slavskoj trpezi.
Iako je pak važno da se kako je i napomenuto, pošalju uvek prigodne čestitke za slavu, slavske zdravice su univerzalne, te se po pravilu koriste uvek u sličnoj formi, bez obzira da li je slava Nikoljdan, Aranđelovdan, Đurđevdan, Mitrovdan, Jovanjdan ili neka druga.
Međutim, nekada se dešava da se i slavske čestitke šalju u formi slavske zdravice, te se baš na taj način takođe odaje počast domaćinu i njegovoj porodici, a u nastavku teksta će biti navedeni neki od najpopularnijih primera, što u stihovima, što zdravica u “klasičnoj formi”.
Krsnu slavu uvek slavi, samo ko je domaćin pravi! Nek je slavlja nikad dosta, srećno ispratili svakog gosta! I na slavu da nam dođeš, da se svi proveselimo, da zajedno proslavimo! Srećna slava domaćine, neka je srećno i berićetno!
Poštuj veru, Krsnu slavu slavi, nek svi znaju da si vernik pravi! Srećna slava domaćine, nek je slaviš sto godina u miru, sreći i veselju!
Domaćine dragi, nek je srećna slava, poštuj sveca svoga, on neka te čuva i kad radiš i kad spavaš! Tvoj svetac tebe voli, za tebe se Bogu moli, ti mu časno ime slavi, ikonu mu kraj uzglavlja stavi! Srećna slava sveti Nikola, poštuj svoga sveca i on će da te štiti i da ti sve blagorodno donese na svetu!
Nek zdravica stolom kruži, nek se dobro vino služi, ispoštujte svakog gosta, sveg da imaš i podosta! Neka je u tvome domu mir i sloga, nek je zdravlje, sreća, tebi dar od Boga!
Sto godina da se slavi, in a slavu da se crati, mira, sreće, sloge zdravlja, sve će tebi “čuvar dati”! Poštujte svoga sveca i neka je sve srećno i berićetno! Srećna slava domaćine!
Onom u čije se zdravlje vino pilo, samo srećno i veselo bilo! Neka rodi i žito i polje, neka sve vam bude i još bolje! Mi smo srećni jer smo vama gosti, veseli smo jer ste nama dragi, na veselje da se troši, nek vam dani budu blagi, neka tuge nikad nema, sve u sreći da se sprema! Srećna slava!
Nek ti rod ii grožđe i žito, sve veselo i malo pripito, nek je rodna pšenica belica, i u kući rumena dečica! Srećna slava Đurđevdan, dugo pamti ovaj dan!
Uz slavski kolač, uz žito i sveću, zdravicom ovom želim vam sreću! Srećna slava domaćine, i na slavu da nam vratite!
Da te prava vera snaži, da nevolju svaku ti ublaži! Da su ruke tvoje vredne, da te samo sreća prati! Peoslaviti treba znati, nek je sreća i veselje ispunićeš sve ti svoje želje!
Sad podigni čašu, jer je takav red, ko u čaši vino što je, nek u duši bude med! Zdravica je ovo prosta, od tvojega starog gosta, ali uvek ona prava želja je da je tebi srećna slava!
Svečan je dan, i treba da bude, ko što svoga sveca voliš, tako voli i sve ljude! Sve po volji da ti bude, i da svega imaš dosta, srećna slava i puna čaša zdravlja i veselja, i najboljih naših želja!
Popij vina domaćine, nek ti ono dušu blaži! Kao što je pitko vino, nek ti lako vera um osnaži! Srećna slava i neka je sve berićetno i zdravo i veselo!
Da ste dobro i veselo, a dečica da vam rastu srećna i zdrava, od srca vam lepe želje, srećna da je vaša slava!
Kad u crkvi kolač sečeš, izgovori ime sveca svoga, on te čuva od nevolje, on za tebe moli Boga! Srećna slava domaćine, da te svaka tuga mine, a lepote nikad dosta, ti usluži svakog gosta!
Neka tvoja Krsna slava, zaštiti dom u kome si glava! Pred ikonom se pomoli, za sreću i zdravlje, Bog da te voli i slavi pravoslavlje! Srećna slava domaćine tebi i tvojoj porodici!
Nek je ova čestita trpeza, puna i sledeće godine kao i ove! Da slaviš dugo godina, i da imaš naslednike koji će verno nastaviti tradiciju! Srećna slava domaćine!
Srećna i bogata neka je slavska gozba, kako slaviš ove godine, slavio još mnogo leta, u zdravlju, slozi i veselju! Srećna slava domaćine!
Nek se samo pesma ori, nek se mudra reč prozbori, da se pije sveg da ima, da se slavi vekovima! Srećna slava domaćine, tebi isto dragi sine!
Slavu u zdravlju da proslavite, i mlađima običaje da ostavite! Jer su naši običaji davni, ko što su ih slavili naši dedovi slavni! Srećna slava i najlepše želje!
Nek je slave dok god ima sveta, puno zdravlja, sreće, berićeta! Srećna slava domaćine, tebi i tvojoj porodici, da se složite i ubuduće da se umnožite, da imate naslednike, vaše slike i prilike!
Običaji pravoslavni, isti sada ko i davni, da se krsti da se moli, svetac da se mnogo voli! Nek se dugo još proslavlja, nek se svecu i nazdravlja! Nek je tvome srcu milo, sve ti srećno i uspešno bilo, srećna slava!
Kada tamjan zamiriše, neka brige sve izbriše! A dok gori slavska sveća, nek te prati svaka sreća! Srećna slava!
Moja je želja od srca prava, neka ti je domaćine srećna Krsna slava!
Zapalite slavsku sveću, Bog vam dao mir i sreću! Kada tamjan zamiriše, svega neka bude više, i sve muke neka briše, uvek lakše da se diše! Srećna slava, mir i zdravlje, večno nam je sveto naše pravoslavlje!
Neka Bog pomogne ovom domu časnom, na čiju smo slavu došli, pa da ostanemo srećno i do kasno! Srećna slava, neka Bog pomogne i neka je sve srećno i veselo!
Slavu večno slavili, običaje negovali i nikada ne zaboravili! Nek je srećno i veselo sve u vašem domu se množilo! Srećna slava domaćine!
Slavske čestitke
Pored zdravica za slavu, pravilo je da gosti koji dođu na slavu, domaćinu upute prigodne slavske čestitke, ili pak da ukoliko nisu u mogućnosti da private poziv i da ispoštuju dolazak na slavlje, to prigodnom porukom ili pak telefonskim pozivom takođe čestitaju slavu, jer se to smatra ne samo i obavezom, već i izrazom kulture i poštovanja prema onome ko slavu proslavlja.
Neke najpoznatije i najlepše čestitke za Krsnu slavu, biće navadene u nastavku ovog teksta, od onih dužih ili stihovnih, preko onih uobičajenih i tradicionalnih, kojima se upućuju vrlo srdačne čestitke i lepe želje za domaćina, njegovu porodicu i za sve goste.
Neka slaviš Krsno ime još dugo leta, i neka ga naslede i tvoja deca i unuci! Mir i sreću, radost i zdravlje, neka ti donese pravoslavlje! Srećna slava i najbolje želje od srca i duše!
U čije se zdravlje, ovo vino pilo, sve mu ubuduće zdravo i veselo bilo! Rodna polja, dobra žita, nek pred kućom bude svita, oba roditelja ponosita, slavsko ime da se slavi, da se običaj nikad ne zaboravi! Srećna slava!
Nek je svaki dan srećan kao slava, domaćine,
Da imate uvek goste čestite, dobre, i fine,
Da se samo dobro vino služi,
Nek u tvome domu mir i sreća kruži!
Srećna slava, sto leta da slaviš u zdravlju i veselju!
Neka tvoja Krsna slava, od zla štiti svakog tvoga,
Ti se mol ii ti poštuj, svoga sveca ko i Boga!
Sve će dobrim da se vrati, srećna slava i neka Bog pomogne i na dalje!
Kao što proslavljaš ove godine, proslavljao i dogodine, i još mnogo leta, dok je ljudi i sveta!
Srećna slava domaćine, da ti je sve srećno i po volji i želji!
Srećna slava, domaćine,
U sreći i zdravlju da je proslavite,
Na potomstvo da je ostavite!
Bog vam svaku sreću dao, od zla vas sačuvao,
Nek se diže gore čaša, nek je srećna slava vaša!
Srećna slava domaćine tebi i tvojoj porodici!
Kad podigneš čašu vina, seti se predaka i davnina,
I oni su verovali u Gospoda Hrista, slavio u zdravlju još godina trista!
Srećna slava i mir i sreća sa tobom i tvojom porodicom!
Nek je tebi srećna slava, ja se molim za svakoga tvoga!
Veruj u sveca i moli Boga, da ti donese radost i sreću, ispoštuj svaki običaj stari, kada upališ slavsku sveću! Srećna slava domaćine!
U čije se dobro zdravlje, ovo crveno vino pilo,
Sve mu napredovalo u životu, srećno mu i veselo bilo!
Srećna slava domaćine tebi i tvojoj porodici!
Zdrav ti meni bio, još mnoga leta slavu slavio,
Krsna slava tebi pomogla, za šta budeš zamolio ti gospoda Boga!
Srećna slava domaćine!
Danas slavu slaviš, slavili su je i tvoji preci,
Poštuj sveca i običaje, i to prenesi i svojoj deci!
Srećna slava domaćine!
Sa gostima ti nazdravi, ko domaćin svaki pravi,
Pomoli se ispred Časnog Krsta, prekrsti se sa tri prsta,
Pred ikonom ti ponizan budi, neka Bog te čuva i neka te vole ljudi!
Srećna slava!
Neka ti pomogne Gospod sa visine, srećna tebi slava dragi domaćine!
Plamen ove slavske sveće, nek donese tebi sreće,
Kada tamjan zamiriše, neka sreće bude i još više,
Nek te Gospod uvek voli, ponizno se njemu moli,
Da ti da sve i dobro i drago, pravoslavlje to je naše blago!
Srećna slava domaćine!
Naravno, u tekstu je dat samo mali deo bogatog opusa zdravica i čestitki, ali je suštinski važno da se napomene da su običaji pa i same čestitke različliti u raznim delovima zamlje, kako su se već i prenosili na sledeće generacije, te i o tome treba “povesti računa”, i ispoštovati običaje one kuće u koju ste pozvani kao drag ii uvaženi gost.
Naime, ako se u vašem kraju slavi slava na određeni način, a pozvani ste kao drag prijatelj u neki drugi kraj u kome se običaji bitno i razlikuju, morate ispoštovati i način čestitanja, te i na vreme i potencijalno naučiti neke “otpozdrave” na zdravice koje održi domaćin, a nekada se u pojedinim delovima zemlje smatra da je posebna čast ukoliko vama domaćin ukaže priliku da vi održite pak slavsku zdravicu, te je i u tom smislu poželjno da se informišete određenim citatima ili prigodnim čestitkama, kako se pak ne biste osramotili, jer je slava ipak jedan stari običaj, vezan za veru i deo je narodnog folklora, koji se zadržao do danas, i koji se prenosi generacijama “sa kolena na koleno”.
Još je Vuk Stefanović Karadžić prikupio stare narodne zdravice i slavske čestitke, koje su se vremenom “osavremenjivale”, te su tako i modifikovane, ali su suština i iskrenost samog čina slavske čestitke i zdravice ostale iste, odnosno srž slave i poštovanja sveca koji je pak zaštitnik porodice se nisu ni do dan danas promenile.
