Možda ste „još do juče“ bili ona osoba koja nije sebe mogla ni da zamisli kako svom partneru daje neke nadimke ili neobična imena, te mu tepate kao da je malo dete, i za sve „okrivljujete hormone“ i ljubav koja vas je „udarila u glavu“, ali je generalno, pored svega toga, i činjenica da su istraživanja pokazala da je takvo ponašanje sasvim normalno, te da je ono čak i u emotivnoj vezi poželjno, kako bi se postigao veći stepen bliskosti, te se i porušili neki tabui, i neki nivo stida se tako i na kraju uspeo da prevaziđe.
Poznato je da mala deca gopvore „tepavim glasom“ i da najčešće majke svojoj dečici tepaju dok ona ne odrastu, pa se veruje da je ovakav način ponašanja među emotivnim partnerima i sa jedne strane povećanje bliskosti i poverenja jedno u drugo, ali opet sa drugog aspekta i činjenica da sa onim koga volite možete da se vratite na taj „detinji i nevini nivo ponašanja“, bez da vas bilo ko osuđuje i da vam se ruga, jer ste se sa partnerom upoznali i ostvarili emotivni kontakt, toliko da mu verujete bezgranično.
Psiholozi veruju takođe, da se tepanje među partnerima poistovećuje sa tepanjem vaše majke u detinjstvu, te da zato i jeste prijatno i lepo, i da se tada luči hormon sreće i to podiže nivo i vašeg samopouzdanja i vere u sebe, ali i u vašeg partnera.
Neki drugi stručnjaci, smatraju da tepanje partneru dovodi do toga da se na najbolji način izrazi potreba čoveka da se igra, da se na takav način kroz igru rečima, kao i kada smo bili deca, učimo da se za neke osobe koje volimo vezujemo i da sa njima ostvarimo bliskost.
Dakle, iz navedenih razloga, ne treba se ni najmanje sramiti, ako imate potrebu da tepate svom partneru, ili ako ste već za njega smislili neki divan ili pak sasvim „šašav“ nadimak, a neki od onih najzanimljivijih će biti navedeni u nastavku ovog teksta.
U nastavku saznajte malo više o znalaju tepanja i nadimaka.
Šta znači kada ste u emotivnoj vezi vi počeli da tepate svom dečku ili tepate jedno drugom?
Postoje neka validna naučna objašnjenja zašto je tepanje kao takvo sasvim baš i korisna stvar za produbljivanje emotivnog odnosa među partnerima, a neki od najznačajnijih primera su:
Partneri tepanjem uspevaju da ostvare bliskost koja je veća od one koju su imali još na početku odnosa, te znači da su se bolje upoznali, prihvatili jedno drugo, i funkcionišu nadopunjavanjem, kao „dve polovine“;
Nekada je novo iskustvo sa partnerom, koje može biti i intimno, povod da se da sasvim određeni nadimak, pa je on na neki način samo „vaša zajednička tajna“, i time ste postali upućeniji jedno na drugo;
Važno je da kada se daju nadimci partneru, budete oboje zadovoljni i srećni, te ne možete da baš i insistirate da partneru date nadimak koji se samo vama dopada, a njemu je ružan, neprijatan, te ili ponižavajući i vulgaran;
Pravilo je da se nekada i nesvesno, osobi koju volite daju oni nadimci koji su deminutivne forme imena, ili odražavaju njenu toplinu i nežnost koju ste imali prilike da osetite, te su nekada važne i za izbor nadimka karakterne crte osobe sa kojom ste u vezi, i kada joj neki nadimak pak prema karakteru najbolje pristaje;
Nadimak može biti „javni“ ali i samo neka vaša tajna, koja ima neku vama poznatu „pozadinu i smisao“, te je pravilo da takve nadimke ne upotrebljavate u širem krugu prijatelja, ako ne želite da im objašnjavate kako su nastali.
Neki od najlepših i najslađih nadimaka za dečka koga volite i sa kojim ste u emotivnoj vezi
Kako je već ranije navedeno, po pravilu u samom početku emotivne veze, nadimci jesu malo ili „distanciraniji i/ili nesigurniji“, pa se obično koriste oni univerzalni – dragi, mili, dušo, srce moje, ljubavi, te i „imena od milja“ ili umanjenice ličnog imena – Markić; Darkić; Vladice; Srećkice; te Milanče; Draganče; Dragi; i mnoge druge forme.
No, kako se emotivni odnos među partnerima produbljuje, te oni jedno drugom i upoznaju karaktere i osobine, devojke koje su pre svega i maštovite i vrlo romantične, mogu da tepaju pak i svojim momcima na neki od sledećih načina – medo, maco, kuco, pile, najslađe moje, nebo moje, mrgude, svađalice, spavalice, srculence, anđele, dušice, oko moje, dobro moje, mileno moje, bebo, ljubljeni, zenice oka, sunce moje, patkice, zvezdo, pando, ludice, budalice, cvete ili nešto tako slično i sasvim lično i intimno.
Veruje se da je u neku ruku ovakvo ponašanje podsvesni vid manipulacije nečijim osećanjima, u dobrom smislu, te da je proistekao iz želje da neko imitira naše „poteze“, i da i osoba koju volimo pak počne nama da tepa na sličan način, jer nam je potrebna jedna vrsta stalne „potvrde ljubavi i nežnosti“.
Važno je da i vi imate neke svoje lične nadimke, a ne da „iskopirate“ one koji su univerzalni i baš na takav način i „poželjni i nužni“ skoro pa kao standard, pa stoga vi imate pravo da svog dečka zovete i „stiropor“, ako za vas dvoje to ima neko specifično značenje, i čini da nivo dopamina i serotonina poraste kada se vi dečku ili on vama obrati nekim najslađim nadimkom koji ste smislili jedno za drugo.
Svakako da postoje neki nadimci koji za momka nisu prikladni, pa se on ljuti ili mu nije lepo kada ga tako oslovljavate, jer shvata u nekom smislu lično to što ste rekli (na primer ako ga zovete medo, a on ima višak kilograma, može da shvati kao da je za vas gojazan i da ste stekli utisak da nije dovoljno atraktivan, ali da ne možete da mu kažete).
Nije takođe poželjno da zovete dečka – pajseru, lopove, skote, majmune, magare, kretenu, ili budalo, vole, idiote, debilu, moronu, stoko, kratki, debeli, stomačiću, glavonja – pa makar to za vas dvoje imali neka „drugačija značenja“ od ovih jasnih, ipak među drugima nikako ovakvo ako se može reći „tepanje“, ne može da se shvati i prihvati kao pozitivno.
Kao povod za tepanje, mogu da se iskoriste i nadimci iz pesama („nevero moja“; „dobro moje“; „mili moj“; „otrove“; „rano moja“; „lave moj“) ili iz serija, filmova, te i nekih dela i citata, koji muškarcu sa kojim ste mogu da prijaju (Roki; Terminator; Džoni Dep; Bred Pit), ili pak mogu da ga „vrate u neke lepe i bezbrižne trenutke“ kada je imao osećaj da je dete i da je najsrećnija osoba na svetu (Snupi; Vini Pu; Skituljko).
Dakle, kao i kod dece, i odrasli imaju jedan potisnuti strah i strepnju da mogu biti ostavljeni i da mogu biti povređeni, te je tepanje i svojevrsni „odbrambeni mehanizam“, kao kada dete teži da se umili majci kada mu treba pažnja i ljubav, ili je pak svesno da je nešto „pogrešilo i skrivilo“.
Pogrešno je postupati na ovakav način, ako ste učinili nešto ružno svom partneru „iza leđa“, te pokušavate da ga odobrovoljite tako što mu tepate, jer imate potrebu da vam oprosti, pa se baš i ovakav postupak smatra bežanjem od stvarnosti, i potrebno je da se suočite sa činjenicama, jer vi tako stvarate osećanje „lažne bliskosti“ i vrlo svesno manipulišete osobom koja vas voli iskreno.
Opet je nepotrebno, da stavite partnera u nezgodnu situaciju, i da ga osramotite pred svima, kada na primer iznesete neke intimne detalje, pa mu se iz revanšizma ili nekada sasvim slučajno, olako obratite u širokom krugu prijatelja sa „Brzi Gonzales“, što svakako njemu neće ni najmanje biti lako da objašnjava ostalima, a uz sve to će stalno biti ismevan od strane svog društva, pa će pak on na kraju vas da okrivi za sve, i jedan „bezazleni“ nadimak iskazan pogrešno ili pak u veoma i nepovoljnom trenutku, može da vam sasvim „uništi vezu“, a umesto početne ideje da vas zbliži.
